Mali je broj ljudi koji mogu s pravom kazati da poznaju sebe, a jos manji broj onih koji  iz toga poznavanja mogu da izvuku spasonosne zakljucke u svom zivotu. U vecini slucajeva, oni ne vide i ne osecaju ni sami sebe ni svoje stvarne odnose prema okolini, prema vremenu u kome zive ni prema ljudima medju kojima se krecu; oni ne poznaju ni svoje sposobnosti ni svoje slabosti, kao sto ne vide ni granice svojih moci, pa su zbog toga cesto strasljivi i nedovoljno preduzimljivi, i ne uzimaju od zivota ni ono sto bi mogli, i sto bi trebalo, a jos cesce idu preko tih granica, naravno na svoju stetu i sramotu. Masta ih vara i zavodi,  a razum ne osvetljava dovoljno ni pravovremeno njhov put, ili tek toliko da vide svoje greske kad je vec kasno, i da mogu samo da se kaju i da zale. Zbog svega toga oni su od prvog do poslednjeg koraka u zivotu i ugrozeni i opasni  ljudi koji stalno posrcu, sudaraju se sa okolinom, i pre ili posle propadaju. Read more