Đavolja Varoš – čudo prirode ili đavolja posla
Bila je 2011. godine jedan od evropskih favorita za izbor novih sedam svetskih čuda prirode u grupi pećine, kamene formacije i doline do samog kraja glasanja. Na jugu Srbije, udaljena od Beograda 288 km, svega 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a ispod planine Radan, delo prirode, a po legendi đavolja rabota, skamenila se čudna neka varoš – Đavolja Varoš.
Đavolju Varoš čini neobično kameno zdanje: sa jedne strane litice Đavolja jaruga, sa druge jaruka – ali Paklena i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom: Đavolja voda i Crveno vrelo.
Oko 200 kamenih figura, kula, penju se ka nebu, vekovima ih vaja ruka prirode, izgledaju čudno, nestvarno, zastrašujuće, preteće. Među njima huče vetar i izaziva jezu dok se prolazi između kamenih stubova. Putnicima namernicima može se desiti da se zateknu u priviđenju da od zemljanih kula ugledaju dvoje što se jedno drugom udvaraju. Pomislićete – stigla ih je kletva. A svaki okamenjeni stub ima kapu na vrhu. Kažu ljudi da su đavolja posla, nema šta drugo.
Priče što se prenose sa generaciju na generaciju vekovima pripovedaju: poštene i vredne stanovnike đavo je počastio đavoljom vodom, oni zaboraviše ko je kome rod, pa reše da venčaju brata i sestru, ali vila umoli boga, te on pošalje jak vetar i skameni svatove. Read more
Da li menjamo Manastire za Evropu
Mali je broj ljudi koji mogu s pravom kazati da poznaju sebe, a jos manji broj onih koji iz toga poznavanja mogu da izvuku spasonosne zakljucke u svom zivotu. U vecini slucajeva, oni ne vide i ne osecaju ni sami sebe ni svoje stvarne odnose prema okolini, prema vremenu u kome zive ni prema ljudima medju kojima se krecu; oni ne poznaju ni svoje sposobnosti ni svoje slabosti, kao sto ne vide ni granice svojih moci, pa su zbog toga cesto strasljivi i nedovoljno preduzimljivi, i ne uzimaju od zivota ni ono sto bi mogli, i sto bi trebalo, a jos cesce idu preko tih granica, naravno na svoju stetu i sramotu. 
Mokra Gora, Zlatibor i Tara zapadna Srbija, na granici sa Bosnom. 
